Кратка анализа техничких карактеристика 6 уобичајених процеса заваривања
Остави поруку
1. Ручно лучно заваривање

Ручно лучно заваривање је најраније развијена и још увек најраспрострањенија метода заваривања међу различитим методама електролучног заваривања. Користи електроду премазану бојом као електроду и метал за пуњење. Лук гори између краја електроде и површине радног предмета који се завари. Под дејством топлоте лука, премаз може да генерише гас како би заштитио лук с једне стране, а са друге стране, може да генерише шљаку која покрива површину растопљеног базена како би спречила интеракцију растопљеног метала са околним гасом. Важнија улога шљаке је да произведе физичке и хемијске реакције са растопљеним металом или да дода легирајуће елементе ради побољшања својстава метала шава.
Опрема за ручно лучно заваривање је једноставна, преносива и флексибилна у раду. Може се користити за заваривање кратких шавова при одржавању и монтажи, посебно за заваривање тешко{1}}-доступних делова. Ручно лучно заваривање са одговарајућим електродама може се применити на већину индустријског угљеничног челика, нерђајућег челика, ливеног гвожђа, бакра, алуминијума, никла и њихових легура.
2. Електролучно заваривање са волфрамовим гасом
Ово је заваривање електродама које се не топи у гасном гасу, које користи лук између волфрамове електроде и радног предмета да би се топио метал и формирао завар. Волфрамова електрода се не топи током процеса заваривања и делује само као електрода. Истовремено, гас аргон или хелијум се доводи у млазницу горионика за заваривање ради заштите. Такође је могуће додатно додати метал по потреби. (Опште познато као ТИГ заваривање у свету).

Електролучно заваривање са волфрамовим гасом може добро контролисати унос топлоте, тако да је одличан метод за повезивање лимова и доњег заваривања. Ова метода се може користити за спајање скоро свих метала, посебно погодна за заваривање алуминијума, магнезијума и других метала који могу да формирају ватросталне оксиде и активне метале као што су титанијум и цирконијум. Квалитет заваривања овог метода заваривања је висок, али у поређењу са другим електролучним заваривањем, његова брзина заваривања је спорија.
3. Заваривање топљеним електродама у гасу
Ова метода заваривања користи сагоревање лука између жице за заваривање која се непрекидно напаја и радног комада као извора топлоте, а за заваривање лук заштићен од гаса прска из млазнице горионика. Заштитни гас који се обично користи у МИГ заваривању је: аргон, хелијум, ЦО2 или мешавина ових гасова. Када се аргон или хелијум користе као заштитни гас, то се назива МИГ заваривање (који се у свету назива МИГ заваривањем). Главна предност МИГ заваривања је да се може лако заварити у различитим положајима, а такође има предности веће брзине заваривања и високе стопе таложења.
МИГ/МАГ заваривање се може применити на већину главних метала, укључујући угљенични челик и легирани челик. МИГ заваривање је погодно за легуре нерђајућег челика, алуминијума, магнезијума, бакра, титанијума, цирконијума и никла. Ова метода заваривања се такође може користити за електролучно заваривање.

4. Ласерско заваривање
Ласерско заваривање је заваривање које користи ласерски сноп фокусиран кохерентним монохроматским фотонским струјом велике снаге-као извор топлоте. Ова метода заваривања обично укључује ласерско заваривање континуиране снаге и ласерско заваривање импулсне снаге. Предност ласерског заваривања је у томе што не мора да се изводи у вакууму, али недостатак је што продорна моћ није тако јака као заваривање електронским снопом. Тачна контрола енергије може се извршити током ласерског заваривања, тако да се може реализовати заваривање прецизних микро уређаја. Може се применити на многе метале, посебно да реши заваривање неких-тешких-метала за заваривање и различитих метала.








